November 30, 2010

Горна Џумаја - 12 02 1934



Photo of a Macedonian Meeting held at the town square in Gorna Djumaya-Blagoevgrad on 12 February 1934.

The banner clearly says: "MACEDONIANS COUNT ABOVE ALL ON YOURSELVES!"

Фотографија од Македонски Собор-Митинг одржан на плоштадот во Горна Џумаја-Благоевград на 12 февруари 1934 година.

На натписот јасно се чита: "МАКЕДОНЦИ РАЗЧИТАЙТЕ ПРЕДИ ВСИЧКО НА СЕБЕ СИ!" или "МАКЕДОНЦИ СМЕТАЈТЕ ПРЕД СЕ НА СЕБЕ СИ!"

November 29, 2010

Елегии за тебе - Кочо Рацин

ЕЛЕГИИ ЗА ТЕБЕ

1.

,,Чернеј горо, чернеј сестро!...“

Вчера cи појдов, наминав
низ таја гора зелена,
под тија буки високи,
по килим сенки широки.

Одев со глава замаен,
наведнат, мртов, зачмаен;
одев со грутка на срце
и каракамен на гради.

Деј гиди горо зелена!
Деј гиди водо студена!
Пилците пеат - ти плачеш,
солнцето грее - ти темнеш.

Ако ги криеш коските
на дели млади јунаци
тука што лежат по тебе
во тија темни дубрави -
зошто ги таиш песните

Зошто по тебе дрвјата
и на дрвјата гранките
и на гранките лисјата
шумолат скришно таговно?

2.

Таму горе на небото
зора руди, земја буди,
ден морави шири крила
и алова точи свила,

таму зора црвенее -
мое срце ми црнее.

Ископајте длабок бунар,
извадете ладна вода,
натопете лути рани
да не горат, да не болат.

Зоро златно и румено!
Зоро слатка посестримо!
Ти изгреваш на далекy -
да ли еднаш ќе изгрееш
силно, силно, дури милно
над долови и над гори,
над полиња и над реки,
над мојата татковина?

3.

Два брега - двата стрмнини.
А од брег на брег танок мост.
Под мостот вода морава -
тече и мие ранава.

Тече од векот вековит
и нова и се по нова,
тече, а тука маките
се стари и се постари.

Тече и влече со себе
сичко што стои пред неа,
а на брегови животот
чмае у троскот зараснат!

Течи си водо студена!
Течи си - рони брегови!
Течи - и нам низ срцето
не ли и крвта ни тече?

4.

Скотски е, скотски живот аргатски
у темно заѕидан,
до скот сме сниско попритиснати
на овој свет убав.

Кој ви ги скрши белите крилца,
крилца на галаби бели?
Кој ни замати извори бистри,
извори на души чисти ?

И кој раздвои, и кој раздвои
човек од човек со ѕид ?
И кој паправи, и кој направи
човек на човека роб!

Та човек од човек
да страда
и тегне
и бега
од лулка до гроб!

5.

Ти да знаеш, паметуваш
и ем да си на ум имаш -
работник си - и работник
ти ќе паѓаш и се дигаш.

Луњи ли ќе пусти дојдат,
солнце ли ќе јасно грејне
патиштата, патиштата
пред тебе се на борбата.

Како смртта вечна што е,
така борба долго трае.
Но од смртта е посилна
по патиштата борбата!

6.

Исцедете, ограбете
пот и труд и меса голи,
уста пуста затворете,
да не каже оти боли.

Очи црни искoпајте
да гледајат не давајте,
раци машки прекршете,
срце лудо наранете.

Угаснете и светлини!
Мрак да биде - каракамен.

Има, има - в темнината
нешто живо пак да свети:
има болка на душата,
има души наранети.

Болка боли - болка гори,
болка пече, душа мори.
А болката кога свети -
тешко, тешко, тешко клети!

Кочо Рацин

November 28, 2010

Етногеографска Македонија

Етногеографска Македонија во македонското народно творештво

Етногеографска Македонија во македонското народно творештво

Етногеографска Македонија со трите нејзини делови – вардарскиот, егејскиот и пиринскиот, не еднаш е опеана од македонскиот народен гениј.

Во песната за македонскиот херој и револуционер Јане Сандански “Кога падна на Пирина”, трите соколи се персонификација на Македонија поделена на три дела:

Во песната “Едно име имаме” освен што Македонија е опишана во своите етногеографски граници - Егеј, Вардар и Пирин, и Македонците се прикажани како автохтоно население во сите нејзини делови.

И во песната “Запеј песна Македонко” е спомнат Пирин, а наместо реката Вардар, како симбол за Вардаркиот дел на Македонија се спомнува Охрид, додека Егејот е претставен од најголемиот дел во Егејска Македонија - Солун.

Во песната “Оф што сум толку далеку” Македонија е опишана во своите етногеографски граници, а преку стихот “Вечно се поробени и разделени” се прикажуваат Македонците во поробената и поделена на три дела Македонија:

Доколку Македонците покрај вардарскиот не ги чувствувале како свои и егејскиот и пиринскиот дел, дали со љубов векови наназад па се до денес ќе ги пееле овие песни во кои се спомнува цела етногеографска Македонија?

November 27, 2010

Bourchier for Macedonia - 1919

Многу прилози и апели за Македонија и македонското прашање биле објавувани во британските весници во периодот на илинденското востание и после тоа. Голем интерес предизвикала една статија на Џејмс Дејвид Барчија (ирски новинар и политички активист), под наслов – Македонското прашање, објавена во Манчестер гардијан, на 30 јули 1919 година. Во оваа статија тој ја констатирал ‘тишината‘ за Македонија што постоела во Париз. Тој смета дека македонското прашање е интегрално балканско прашање и дека единствено само автономијата доаѓала како решение. За такво решение биле и самите Македонци. Овој проблем, Баучер го поставил во овој весник и во ноември 1919 година, со барање независност на Македонија како автономна држава под заштита на големите сили.Тој велел дека населението во Македонија не е ни српско, ни бугарско, ни грчко и затоа проблемот лежел во создавањето на една автономна држава, во која Македонците треба сами да владеат. Тоа решение спрема Баучер било најдобро. Но на Париската конференција, смета Барчија, владеела ‘конспиративна тишина‘ по македонското прашање. Тој смета дека територијалните прашања останале исти бидејќи се потврдиле решнијата на Букурешкиот мир. Овој однос на Мировната конференција во една статија под наслов “Vae Victis” што ја објавил во Современа ревија, Барчија го нарекува ‘недостиг на правда‘.Таму, според него, владее ‘ригорозна тишина‘ и ‘во Париз не допираат ниту звукот ниту плачот од ова несреќно подрачје‘.

Е. Ф. Б. Гроган, исто така се занимавала со балканските проблеми и во една статија што ја објавила во Нова Европа, го покренува прашањето за самоопределување на Македонија.

This is the original text written by Noel Buxton in Daily news - April 30th 1919

"What we must have first in view is the desire of the Macedonians, and before they are used as pawns, or punished for their neighbour's conduct, the above points may well be boren in mind. Let them decide for themselves. if they desire autonomy, they ought to have it. Only when they have determined their own fate will this region cease to be what it has so long been termed, the powder-magazine of Europe"

Преземено од Гордана Димовска

November 26, 2010

Татунчо - Кочо Рацин

ТАТУНЧО

На Бана

Не ме колни, не ме жали!
Не ми нижи низа клетви!
Камен тежок живот ми е,
а по тежок одзив пусти
по народни думи свети!

Ако куќа не направив
со високи шимшир порти,
кука цел свет братски ми е,
братски срце што отвора,
срце - порта највисока,
срце - куќа најширока.

Ако жена не донесов,
ѓул - трендафил во одаја,
верна, добра млада љуба -
не ме колни, не ме жали:
во борбата другарката
солнце сјае, солнце трепти!

Ако млада си години
по друмишта, по патишта
в младос горка распосејав -
погледни ми право в очи:
ти ли беше што пееше
„Ајдутин мајка ме рани ...“

И ако не умрам дома,
туку кај што стии пиштат,
в борба искри кај што л'штат
блазе, речи, на сушата -
има зошто душа да е!

Кочо Рацин

November 24, 2010

The Globe, Toronto, Jan 20, 1920

Macedonians noted in

The Globe,

Toronto,

Tuesday, January 20, 1920

Click on the image for enlarge!

Македонците спомнати во

The Globe,

Торонто,

20 јануари, 1920 година.

Кликнете на сликата за целосен размер!

November 23, 2010

Anarchy in Macedonia

Anarchy in Macedonia

NY Times,
October 18, 1901

Click on the image for full size!

Анархија во Македонија

Њујорк Тајмс
18 октомври, 1901

Кликнете на сликата за целосен размер!

November 22, 2010

Коловрт - можно значење

Во еден претходен блогпост беше образложена една од можните верзии за потеклото и значењето на симболот Коловрт, којшто е доста застапен и на територијата на Република Македонија - линк.

Во овој блогпост една друга можеби поневеројатна, но не и помалку интересна верзија.

Во светот постојат голем број на артефакти за кои не е разјаснето што претставуваат и како е можно луѓето од тоа време да ги изработиле. Меѓу нив е и моделот на авион од Каиро, Египет. За истиот се правени експерименти со кои е докажано дека можел да лета.

Такви се и златните модели на авиончиња од Јужна Америка за кои се претпоствува дека биле реплика на поголеми авиони и кои датираат не само пред браќата Рајт да бидат родени, туку и пред Америка да биде откриена од Колумбо.

Тука можат да се вбројат и Виманите кои се опишани во древните индиски епови меѓу кои Махабхарата и Рамајана и кои според напишаното претставувале направи со кои луѓето можеле да летаат не само од едно до друго место на земјата туку и да посетуваат други планети.

Слика горе: Златен модел на Авион од Јужна Америка.

Сево ова досега кажано е дел од хипотезата за античките астронаути. Во неа се вели дека во праисториско време, вонземјаните на неколку пати ја посетиле земјата при што на неколкумина избрани луѓе од земјата им оставиле технологија и знаења. Технологија со која можеле да летаат - какви што се претходно спомнатите артефакти, но и технологија со која можеле да сечат и поместуваат огромни камени блокови.

Со таа технологија се претпоставува дека биле изградени Кеопсовата пирамида и комплексот Пумапунку кои човек тешко би можел да ги пресоздаде и со помош на машинеријата којашто ја имаме денес.

Во технологијата која според хипотезата вонземските посетители ја оставиле спаѓа и Багдатската батерија.

Интерсно за нас Македонците е да се спомне дека камена плочка со исклесан антички астронаут постои и во Македонија. Пронајдена е на археолошкиот локалитет Поза рид - Шојлеви камења, Светиниколско, а се преценува дека е стара помеѓу три и девет илјади години.

На неа се прикажани човек (или хуманоид) во скафандер и коњ, а над нив се испишани буквите АСКАРИТЕ (С).

Но каква е поврзаноста на Коловртот со хипотезата за Атичките астронаути? Погледнете сами.


На сликата лево е даден приказ на нашата галаксија - млечниот пат, а на сликата десно е прикажана античка македонска монета со симболот коловрт

Објаснувањето согласно хипотезата за античките астронаутите би била дека знаењето за изгледот на галаксијата бил даден од вонземска цивилизација.

Ова кореспондира и со називот "Коловрт" - галаксијата која се врти околу својата оска, а и што е толку вечно за до го добие називот "симбол на вечноста" ако тоа не е несфатливо големата за еден човек галаксија чие постоење се проценува на над 13 милијарди години.

Сличност постои што може и да се види од сликите, а дали оваа варијанта звучи веројатно пресудете сами.

Александар Стеванов

November 21, 2010

Chester Times - Oct 05, 1885

Macedonians noted in

Chester Times,

Chester Pennsylvania,

October 05, 1885

Click on the image for full size!

Кликнете на сликата за целосен размер!

November 20, 2010

Умберто Паскали - интервју

Умберто Паскали за Македонија и за културната империја која таа ја создала:

"Македонија во моментов стои на лизгав терен. Тој е лизгав поради големите игри на големите сили, на финасиските елити во светот кои предобро ја сфаќаат стратешката важност на контролирањето, на "раздели па владеј", во овој регион од светот. Но, за разлика од елитите на другите држави кои се лишени од култура, Македонија ја научи својата лекција од историјата. Тие виделе големи империи како доаѓаат и си одат, како освојуваат и паѓаат. Отоманската империја, Австро-унгарската, Романови, Третиот рајх, без враќање на Римјаните. Сите тие ја проектираа илузијата на семоќност и бесмртност.

Впрочем, двајца скромни луѓе како Кирил и Методиј, без да имаат моќ му дале едно богаство на голем дел на светот - богаство кое до ден денешен е плодно. Тие знаеја како да ја подигнат својата рака високо и да ги наберат божествените и вечни вредности и да ги отелотворат во животот на народот. Ова се вистинските империи. И Македонија очигледно ја зачувала таа искра кај својот народ."

Од интервју за емисијата "Гласот на народот"

November 19, 2010

Џон Бут за Македонија

Во време на вечни метежи, безредија, непрестајни крвопролевања во Македонија се нашле многу странски новинари, публицисти, хуманитарци.До ден денес остануваат да сведочат нивните патописи за вистинската слика на македонскиот народ за време на илинденското востание..За жал и во тоа време македонското население живеело разединето, измешано со други племиња, народи и верници. Не им е дозволено да се сплотат во една целина и да покажат поддршка еден кон друг во борбата за самостојност.Џон Бут бил англиски новинар и официјален воен дописник на весникот ‘График‘ во Македонија (1904 година). Својот патопис го објавил веднаш по враќањето во Англија, под наслов Буна на Балканот. Еве што пишувал тој - Еден мој пријател судија не одведе кај доктор Татарчев, претседател на Револуционерниот комитет на ВМРО, КОЈ БЕШЕ ЉУБЕЗЕН И МИ ОБЈАСНИ НЕКОИ ОД МНОГУТЕ НЕПОЗНАТИ РАБОТИ ВРЗАНИ ЗА ОВАА ТОЛКУ ПОГРЕШНО СФАТЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА. Во тоај време востаничките дружини ги сотираа Турците низ цела Македонија, но во голема мера контролирани од Софија. Тие работеа плански, покриваа растојанија од стотици километри им дистрибуираа оружје на селаните, креваа сеопшти востанија на огромна териоторија.‘многу направивме оваа година - зборуваше докторот на француски - но тоа не е ниту една десетина од она што допрва ќе го направиме.Ќе продолжиме вака се додека имаме пари и оружје, а луѓе секогаш ќе имаме. Вие мислите дека е тоа безнадежна работа, меѓутоа, немате право. Порано или подоцна можеби годинава, можеби по десет години, Европа ќе мора да ни помогне, и додека тоа не се случи, ние нема да запреме за ништо на светов. Македонците не се борат за граѓански права, тие се борат за голиот живот. Џон Бут рече - ‘Македонија е убава земја, преубава, за да биде гнездо на расна омраза и крвопролевање. Плодна, но сиромашна, продуктивна , но нема ништо зашто се поти и црнчи за своите пљачкаши‘ Дојди во Македонија, таму секогаш нешто се случува.

Преземено од Гордана Димовска

November 18, 2010

Omaha Daily Bee - April 12, 1890

Македонците спомнати во весникот Omaha Daily Bee

12ти април 1890 година

(стр. 4)

Кликенете на сликата за целосен размер

Macedonians noted in the newspaper - Omaha Daily Bee

1890 April 12 (page 4)

Click on the image to see in full size!

November 17, 2010

The Annals

The Annals of The American Academy of Political and Social Scicnce, 1939

Refugees, Showing the causes, the facts, the administrative and economic difficulties, the human adjustments, and the efforts at solution, of forced migration

Book Reviews of new literature in the field of the social sciences 




Percent of
Countries and Percent of Total
Minorities Number Population

Greece (1923 census)
Turks ............................ 191,000 3.0
Jews ................................ 63,000 1.0
Macedonian Slavs ......... 82,000 1.3
Armenians ...................... 33,600 0.5
Kutso-Vlachs .................. 19,700 0.3
Albanians ........................ 18,700 0.2
Bulgars ............................ 16,700 0.2
Others ............................. 19,800 0.3

November 16, 2010

Jewish Herald - March 31 1910

Macedonians noted in Jewish Herald 1910 March 31 Page 3




THE TURKS AND ZIONISM.

The Jews in Turkey are in an altogether different position from the members of other nationalities. In the eyes of the government they do not exist as a separate nation, as for instance the Albanians, Macedonians or Armenians, but as Ottoman citizens of the Jewish religion. In recent years it became fashionable among Zionists to laud the Jews of Turkey as a noble example as the best type of nationalist Jews. The new Hebrew

November 14, 2010

New York Tribune -Sep 7 1908

Macedonians noted in New York Daily Tribune

Otomans celebrate

"There were Turks, Armenians, MACEDONIANS, Syrians, Bulgarians, Albanians and a few Greeks..."

September 7th 1908

Click on the image for full page!

Македонците спомнати во Њујорк Дејли Трибјун

Отоманците прославуваат
"Имаше Турци, Ерменци, МАКЕДОНЦИ, Сиријци, Бугари, Албанци и неколку Грци..."

7 септември, 1908

Кликнете на сликата за да ја видите во целосен размер!

November 13, 2010

Бисера - К. Миладинов

Б И С Е Р А

Бисеро моме, Бисеро,
Шчо носиш бисер на грло?
Твоето грло хубаво
И от дробнаго бисера
Хилјада п'ти побело.

Бисеро моме, Бисеро,
Зашчо со бисер покривиш
Твоето грло хубаво?
Ја нејќу бисер да баца
Тук сака твоето грло. –

Бисеро моме, Бисеро,
За кого низиш бисер'т?
За кого готвиш дарои?
Ја дарој бисер не сака
Тук сака мома Бисера. -

Константин Миладинов

November 12, 2010

The European magazine

The European magazine, London review: Volume 83, From december to july, 1823




"...to Austria also conducted thither the Greeks, the Albanians, and the Macedonians. These different nations are not very numerous, for there are scarcely an hundred families of them in Transylvania, though they abound there more than in any other province. These people, being naturally industrious,have been very useful to Austria; and the town of Cronstadt owes to them the establishment of several important manufactures. It is only in Moravia that some Walloon families are seen, who remind us of that brilliant period of her history when Austria reigned over Spain as well as Germany..."

November 10, 2010

Знамето на Македонија - 1992 5

Зошто Р. Македонија има право на знамето од 1992 година.
За знамето на Р. Македонија од 1992 година, 5ти дел

Многупати сме зборувале и слушале за “Сонцето од Вергина” те “Сонцето од Кутлеш” како назив за секое сонце на македонските антички предмети, па вклучително и за сонцето од знамето на Р. Македонија од 1992 година. Но колку тој назив е правилен?

Кога се работи за сонцето изобразено на ковчегот пронајден во Кутлеш (Вергина) во 1977 година, тогаш тој назив може и да се смета за оправдан но во никој случај не смее да се користи за секој симбол на сонце кој се наоѓа на античките македонски монети, штитови...

Каква е нивната врска со Кутлеш (Вергина)? Никаква!

Прво најголемиот дел од тие објекти (монети, штитови) ниту се изработени во Кутлеш ниту пак се откриени во Кутлеш. Второ голем дел од нив се откриени и пред 1977 година те пред откривањето на златниот ковчег во Кутлеш (Вергина). Според ова далеку поправилно е да се користи називот “Македонско сонце”.

Грците инсистираат на називот “Сонце од Вергина” за секое македонско сонце, токму за да го оспорат нашето право да го користиме знамето од 1992 година. Наведуваат дека тоа е копија на сонцето пронајдено на ковчегот во Кутлеш (Вергина) во денешна Грција, па според ова штом симболот е пронајден на територијата на Грција тоа и припаѓа на Грција.

Сево ова ќе беше логично доколку не се знаеше дека македонското сонце освен во Кутлеш (Вергина) е пронајдено и на многу други места надвор од Грција, вклучително и на територијата на денешна Р. Македонија.

Не мал број од монети со македонско сонце на нив (пример во Село Прилепец) се пронајдени на територијата на Р. Македонија, а пронајдени се и неколку антички македонски штитови со сонцето на нив.

На неколкуте пронајдени штитови на археолошкиот локалитет Бонче, Пелагонија, Р. Македонија јасно се гледа дека се работи за слично сонце како она на знамето на Р. Македонија од 1992 година.

На самуиловата тврдина, Охрид, Р. Македонија пронајдени се неколку мегарски (рељефни) чаши кои датираат од II век п.н.е. на кои е прикажано 16-крако македонско сонце идентично со она на знамето на Р. Македонија од 1992 година.

Според ова излегува дека штом на територијата на денешна Р. Македонија се пронајдени вакви сонца тогаш тие им припаѓаат на Р. Македонија и таа има право да ги користи за било која намена, вклучително и за свое државно знаме.

Во црквата во Разловци, Р. Македонија изградена во 1850 година, се насликани поголем број на сонца, речиси идентични со она на македонското знаме од 1992 година те со она во Вергина (Кутлеш).

Интересно е што авторот на фреските се потпишал како Македонец.

Штета што политичката битка за зачувување на знамето од 1992 година ја изгубивме иако како што се гледа од горе напишаното, аргументите се на наша страна. Но поразот ќе биде уште поголем ако и духовно се откажеме и го заборавиме овој наш прастар симбол.

Иако знамето со 16 кракото македонско сонце веќе не е во официјална употреба тоа мора да продолжи да биде симбол на Македонија, барем во свеста на сите оние што се чувствуваат како Македонци.

Macedonischen Slaven

Macedonischen Slaven

Macedonischen Slaven

November 9, 2010

German-Vlach dictionary

German-Vlach dictionary - Johann Molnar, 1788 / Германско-Влашки речник - Јохан Молнар, 1788 год.

November 8, 2010

NY Times - macedonian movement

The New York Times, August 15, 1903

"...Regarding the reports that Bulgaria was responsible for the outbreak, he pointed out that the centre of the disturbed area at present was nearly two hundert miles from the Bulgarian frontier and was separated from it by country largely inhabited by Turks. Consequently, he said, it was foolish to say that the movment was aided by bands from Bulgaria, and that it was equally unreasonable to suggest that the arms of the insurgents came from Bulgaria. as a matter of fact, he said, the guns used by the insurrectionists were all of French manifacture, and that most of them had been bought from Turkish officers and men who, receiving no pay, had restored to the sale of their guns and ammunition to obtain money.

The insurrection, he said, was entirely a national Macedonian movement organized by the Macedonian Internal Committee, which in itself was proof..."



November 7, 2010

Кирилски ракописи

Владимир Мошин, Ћирилски рукописи у Повијесном музеју Хрватске. Копитарева збирка словенских рукописа и Цој...

Владимир Мошин, Ћирилски рукописи у Повијесном музеју Хрватске. Копитарева збирка словенских рукописа и Цојсов ћирилски одломак у ЉубЉани; Словенски ракописи во Македонија

November 6, 2010

Т'га за југ - К. Миладинов

Т ' ГА ЗА ЈУГ

Орелски крилја как да си метнех,
и в наши ст'рни да си прелетнех!
На наши места ја да си идам,
да видам Стамбол, Кукуш да видам,
да видам дали с'нце и тамо
мрачно угревјат, како и вамо.

Ако как овде с'нце ме стретит,
ако пак мрачно с'нцето светит;
на п'т далечни ја ке се стегнам,
и в други ст'рни ке си побегнам,
к'де с'нцето светло угревјат,
к'де небото ѕвезди посевјат.

Овде је мрачно, и мрак м'обвива;
и темна м'гла земја покрива;
мразој и снегој, и пепелници,
силни ветришча, и вијулици,
околу м'гли и мразој земни,
а в гр'ди студој, и мисли темни.

Не, ја не можам овде да седам,
не, ја не можам мразој да гледам!
дајте ми крилја ја да си метнам
и в наши ст'рни да си прелетнам;
на наши места ја да си идам,
да видам Охрид, Струга да видам.

Тамо зората греит душата,
и с'нце светло зајдвит в гората;
тамо дарбите природна сила
со с'та роскош ги растурила:
бистро езеро гледаш белеит,
или од ветар синотемнеит;
поле погледниш, или планина,
сегде божева је хубавина.

Тамо по с'рце в кавал да свирам,
с'нце да зајдвит, ја да умирам.

Во Москва

Константин Миладинов

November 4, 2010

Macedonian Appeal To Paris

Macedonian Appeal To Paris, To the Editor of The Times, The Times, London 1919-08-16

"...We two million Macedonians are anxiously awaiting a just and equitable settlement of the Macedonian question...

The precarious conditions in Macedonia is the chief cause on the conflict among the Balcan States. Our neighbour are doing all they can to become masters of our unhappy land and the greatest misfortunes of the Macedonian population are due to their sinister antagonism...

We ernestly beg that the Peace Conference pay no heed to the intrigues of Balcan diplomacy, and that it shall not permit the dismemberment of our country; that it anul the fatal Bukarest Treaty of 1913, and create Macedonia, an independente State under the disinterested protectorate of one of the Great Powers...

An independent Macedonia..."

The General Council of the Macedonian Societies in Schwitzerland

Click on the image to see in full size!

November 3, 2010

Копачите – Кочо Рацин

КОПАЧИТЕ

Се к'ти ноќта црна!
Се рути карпа - мрак!
И петли в село пеат
и зората се зори –
над карпа в крв се пие
и темнината пие
силно
светнал
ден!

Пробудете се морни
копачки и копачи –
на трудот
црн
народ!

Со мотика на рамо
за корка сува леб,
по патиштата стрмни,
по полињата paмни,
у вивналиов ден
да тprнeмe и ние
страдалници од век!
На деда Богoмил
земjата poвка, мека,
наба6рена за poд,
со страдна душа чека
ударите ни jаки
со мотиките остри
по троскот
пелин
трат!

На работа!
На труд!
Да прокопаме меко
полињата родни
афион, тутун, житце
да родат благородни.

И по кривите вади
да пропуштиме води
за оризите млади
и зелени лободи.

На работа!
На труд!
Да роди род богат!
Да бликне живот млад!
На пепел троскот, пелин
во огин пламен jад!
Жилите да пуштат
корења длабоко
плодови да бликнат
високо, високо
слободно
на воздух!

Ораме со рало
но земjата ни златна
колку е богата!

На пепел троскот, пелин!
Во огин пламен јaд!

Да престане, да снема
тагата голема
за голиот живот
на човек
станал –
скот.

И в тaјa мугра пресна
да екне дружна песна
на дружните удари –
та биjат срца млади
и растат силно гради
пребликнати со јaд!
Од сички маки тешки
не видовме бел ден,
а од солзи жешки
не стануе меден
нашиот живот!

На работа!
На труд!
Та не сме саде ние
та не сме саде тука –
ние сме по цел свет
безброjни
милиони
на трудот
црн –
народ!

Да биде честит денот
и првата ни стапка
у првиот ни век!
Ќе мине силен ек
ќе б'сне сонце златно –
по секаде на светот
ќе згине срамно гнетот -
ке л'сне живот нов!

И реки ќе потечат,
и бреме ќе одвлечат
на вековита смрт!
Реките од живи
и пробудени сили
на копачи
копачки
и страдни
голи
гладни
по целата земjа!

Се к'ти ноќта црна!
Се рути карпа - мрак!
И петли в село пеат
и зората се зори –
над карпа в крв се мие
и темнината пие
силно
светнал
ден!

Кочо Рацин

November 1, 2010

NY Times - Peshna Cave

EXPLORING PESHNA CAVE AND THE FORTRESS BUILT, ACCORDING TO LEGEND, BY THE 14TH-CENTURY KING MARKO FOR HIS SISTER, MAKEDONSKI BROD, MACEDONIA, JULY 6, 2007

Alek Gavrilovski, 20, from Skopje, Macedonia, on summer break from his studies at the Georgia Institute of Technology in Atlanta. “I’ve studied in the States for three years, and pretty much every summer I go back to Macedonia. I’ve traveled the world, and I’ve never really taken a good look at my own country as much as I am now. I’d never been to the Peshna Cave; I’d only heard about it. The castle’s actually built inside. It looks exactly like Helm’s Deep from ‘Lord of the Rings.’ It’s kind of sad to compare it to that — but it’s actually incredible when there’s something you’ve seen from somebody’s fantasy, and then you see this and it’s almost exactly the same.” As told to Austin Considine

Source NY Times