Showing posts with label Newspapers. Show all posts
Showing posts with label Newspapers. Show all posts

April 20, 2014

Масакр на православна свадба од страна на турските војници

Во Македонија
Масакр на православна свадба од страна на турските војници

Ако мудроста на Европа не спроведе ред, неизбежно е наскоро да блесне искра во Македонија, и според славната изрека, да се запали земјата. Тоа се случува токму сега, во државите на султанот на Константинопол, да се случуваат невидени злосторства, и повторно да се покажува сила и моќ. Секој ден Отоманската војска врши злосторства кои предизвикуваат немири.

Во Стојаково, пред осум дена турската редовна војска извршила убиство на дете од девет години, син на извесен Иван Христов. Во Бистрица во Солунскиот вилает, војници на турската регуларна армија организирале воена парада со намера да предизвикаат терор и страв меѓу христијанското население. Сите избегале при нивниот настап. Удирајќи без милост беспомошни луѓе, стари лица, мали деца, тие навредувале жени, елиминирале, ликвидирале без причина. Еден турски офицер, барајќи караница со христијанин со име Христо Монов, на сред бел ден го убил него и неговиот слуга.


На крајот на јануари, во Бојлица, Гевгелиска околија, поминувала мирна и среќна поворка на една православна христијанска свадба. Сите од поворката биле  со само една мисла за славење на невестата и младоженецот, облечени во своите убави костими збогатени со нивните украси. Децата среќни скокале околу новите младоженци, старците со насмевки ги испраќале овие две млади животи кои очигледно биле среќни и весели. Никој не ни помислувал на нешто лошо.

Одеднаш, од аголот на улицата, на очиглед на војничката гарда, неодредена група турци отвориле оган кон поворката, и пред сè, три мали деца паднале смртно ранети. Потоа младоженецот бил застрелан во грлото и таткото на невестата паднал, погоден од куршум во страна. Исто така две млади жени биле грабнати: тие исчезнале и повеќе не се слушнала никаква вест за нив.

Сите овие факти не можат да се толерираат, цивилизираните народи не можат да ги подржуваат овие злосторства, кои остануваат неказнети, и ако султанот не е доволно силен да спроведе ред во своите земји, тој е обврзан под итно да побара помош, сакал тој или не. Мора да се стави крај на овие ужаси. Да, тоа е лесно да се каже, но европските земји се љубоморни едни со други, тие се претпазливи на апетитите на своите соседи. Затоа никој нема да интервенира за да не ги преземе врелите костени од својот сосед. Ова е тоа што му дава сила на болниот од Константинопол. Црвениот Султан знае, тој гледа, тој тоа го злоупотребува.

Le Petit Journal, 15 Февруари, 1903 (број 639)
Превод од француски: Никола Темков (Македонска Ризница)


En Macédoine
Une noce orthodoxe massacrée par des turcs

Si la sagesse de l' Europe n' y met bon ordre, nous sommes exposés à voir bientôt luire en Macédoine l' étincelle qui, selon une parole célèbre, mettra le feu au continent.Il se produit, en ce moment, dans les états du sultan de Constantinople, des crimes inqualifiables, et cela malgré les réclamations réitérées des puissances. Chaque jour les soldats ottomans commettent des atrocités qui soulèvent un tollé général.

A Stokoyovo, il y a huit jours, des réguliers turcs assassinent un enfant de neuf ans, fils d' Yvan Christoff. A Bis'ritza, dans le villayet de Salonique, les soldats de l' armée régulières turque organisent une promenade militaire destinée à jeter la terreur parmi la population chrétienne. Tout fuit à leur approche. Ils frappent sans pitié les hommes sans défense, vieillards, des petits enfants ; ils insultent les femmes, les enlèvent, les font disparaître. Un officier turc cherche querelle à un chrétien nommé Christo Monoff et, en plein jour, le tue ainsi que son domestique.

A la fin du mois de janvier, à Boïlitza, dans le Kaaza de Ghedghéli, passait, paisible et heureux, le cortège d' une noce chrétienne orthodoxe. Chacun ne pensait qu' à fêter les jeunes mariés, charmants tous deux dans leurs beaux costumes de fête, dans leur beaux atours. Les enfants sautaient autour du nouveau couple, joyeux ; les vieillards souriaient à ces deux jeunes existences qui s' ouvraient heureuses et gaies. Personne ne pensait à mal.

Tout à coup, au coin d' une rue, sous l' oeil in différent des soldats d' un corps de garde, des turcs tirent contre le cortège des coups de fusils et, tout d' abord, trois petits enfants tombèrent mortellement frappés. Puis le mari reçut une balle dans la gorge ; Le père de la mariée tomba frappé au flanc par une balle ; deux jeunes femmes furent enlevées : elles ont disparu et l' on n' a plus eu de leur nouvelles.

Tous ces faits sont intolérables, les nations civilisées ne peuvent supporter plus longtemps ces crimes, les laisser impunis, et si le sultan n' est point assez fort pour faire la police dans ses états, il est urgent d' aviser à l' y aider, qu' il le veuille ou non. Il faut que ces horreurs finissent. Oui, c' est facile à dire ; mais les nations européennes sont jalouses les unes des autres ; elles se méfient des appétits des voisins. Et c 'est à qui n' interviendra pas pour ne pas tirer les marrons du feu pour le voisin. C 'est ce qui fait la force de l' homme malade de Constantinople Le sultan rouge le sait bien, il en profite ; il en abuse.

    Le Petit Journal du 15 Février 1903 (Numéro 639)

Извор: Македонска Ризница број 21

March 15, 2014

Димко Илија Сарванов - Могилчето

Димко Илија Сарванов - Могилчето

Тој се родил во 1879 година во село Могила, битолско. Неговиот татко, Илија Сарван, бил човек од средна рака, затоа го гледаме Димко, веднаш по завршувањето на основото училиште во родното село, да помага во селските работи на татка си. Како дете Димко бил доста буен. Неговиот поголем брат бил покрстен од Стојан Донски, кој што прв, на чело на една мала дружина, го обиколувал битолско и го сеел семето на бунтот. Неколку месеци пред Илинденското востание, при една организациона обиколка на сугаревата чета во село Могила, бил вовлечен во вриежот на револуцијата и самиот Димко. За време на востанието Могилчето дејствува заедно со Јон Кафеџијата. Во таа чета бил и другиот подоцнежен легендарен полски војвода - Јон Пашата. Меѓу тие знаменити синови на Битолско поле се создала една многу блиска дружба. По востанието Димко Могилчето станува околиски полски војвода. Како таков тој покажува чудеса од храброст и ладнокрвност.

Илустрација Илинден, Софија, септември 1930 година,
година 3, книга 7(27) стр.12

Тој создал тесна врска со неколку турски кехаи - особено со еден од село Чарлија, со кој што обиколувал низ селата на својот реон. При таквите обиколки тој секогаш се облекувал во беговска облека, седнат на својот коњ и неретко патувал сам по царскиот пат, небезпокоен од никого. Могилчето знаеше да зборува турски. Во градот Битола беше непознат, затоа можеше слободно да влегува. Тој води многу битки, од кои што ќе остане запаметена големата битка кај селото Ивени, мариовско. Во таа битка Димко бил тешко ранет, но за среќа турскиот аскер не можел да го открие и после, преоблечен во селски алишта, се прибрал во Битола, каде што се излекувал и одново излегол. Тој учествувал во уништувањето на прочуениот турски деребеј Шефкија.

Другарството меѓу Могилчето и Јон Пашата било големо и срдечно и ете зошто веста за раната и трагична смрт на Јон била многу мачно прифатена од Димко. „Брат ми Ристе - велеше Димко - умре, но неговата смрт јас не ја оплакував толку, но сега, кога умре Јон, мојот верен другар, само едно сакам: кога на него прават 40 дена, мене да ме погребат“.

Илустрација Илинден, Софија, септември 1930 година,
година 3, книга 7(27) стр.13

И за жал, се случи таа прокоба! Во еден тажен зимски ден во 1907 година, Димко Могилчето, облечен во беговска облека и тежок феспискулуја на главата, ја наметнал верната пушка, седнал на бујниот коњ, пленет од Шефкија при неговото убиство, се враќал од селото Карамани, каде што отишол по организациска работа. Кога наближил до селото Ношпал, застанал пред еден кладенец, околу кој што имало група Роми, кои работеле кај чифликчиите, заедно со своите деца. Го кренал Димко камшикот и со неколку лоши турски зборови им заповедал да го напојат коњот. Ромите се разбегале. Целата таа сцена не останала незабележана од беговите и кехаите, кои што од кулата виделе сè и се прашувале зачудено, каков може да биде тој бег кој што ги тепа насобраните луѓе околу кладенецот. Димко го јуриша коњот, влегува во селото и оди во една селска куќа. Во дворот на таа куќа набргу се собрале селани. Димко се симнал од коњот и започнал да се поздравува со сите селани. Турците, кога виделе дека „бегот“ се симнал од коњот и започнал да се поздравува со сите селани, разбрале дека тоа е Димко Могилчето. Се досетиле по поздравувањето, затоа што турските бегови не ги поздравувале селаните со ракување. Димко останал да преноќува во една куќа и дал наредба да дојдат по еден човек од селата Далбеговци и Дебалци. Дошле двајца раководители на тие села: Цветко и Марко. Дошле да го водат во своите села. За време на првата ноќ Турците не се осудиле да го предадат, затоа што се плашеле тој да не се спаси, а потоа тие да настрадаат. Откако дошле куририте од горните две села, Турците веќе се увериле дека Димко ќе го напушти селото и веднаш го соопштуваат тоа на гарнизонот во село Могила. Димко со двајцата селски раководители водел долг разговор и на крај им кажал да се вратат обратно, затоа што тој сакал да остане да преноќува таа ноќ во село Ношпал. Раководителите Цветко и Марко настојувале Димко веднаш да тргне со нив, но тој им откажал и на збогување им порачал пред своите села да испратат селани да го пресретнат. Раководителите си заминале. Доаѓа аскерот од село Могила и ја опколува куќата во која бил Димко Могилчето. Тука, во куќата во која бил тој, имало скривалиште и Димко успеал на време да се сокрие. Доаѓаат Турците, ја проверуваат куќата, но ништо не успеале да пронајдат и започнале да се приготвуваат за пат. Скривалиштето во кое што се наоѓал Димко била длабока и темна дупка, во која што воздухот влегувал само преку еден мал отвор. Една од домаќинките се уплашила многу, немој Турците да го забележат Димко преку дупката, зела и со еден камен го затнала единствениот отвор преку кој што влегувал воздух во скривалиштето, и на тој начин ја прекинала воздушната струја. Турците, по безуспешните пребарувања, започнале да се повлекуваат. Кога и последната група на турски војници започнала да го напушта дворот, одеднаш еден тап грмеж ги натерал Турците да се вратат обратно кон куќата. Овој пат тие го наоѓаат скривалиштето и трупот на Димко со револвер в рака. Трупот бил доста поцрнет. По сопирањето на воздушната струја, Димко сам посегнал кон револверот и на тој начин ставил крај на својот бурен живот.
Нека е вечна неговата слава!

Бојан Мирчев „Илустрација Илинден“, година 3, книга 7 (27), Софија, септември 1930 година, стр, 12-13

Превод: А.С. (извор: Македонска Ризница, број 20,
објавено и на: Македонска Нација)

March 10, 2014

Македонската Јованка Орлеанка

Случки од Истокот
Македонската Јованка Орлеанка

Меѓу посериозните проблеми од кои зависи мирот во Европа, треба да се вброи, и тоа меѓу првите, македонското прашање, кое досега е далеку од тоа да биде решено, иако Tурците сакаат да нè убедат да веруваме поинаку.

Православните Mакедонци, измачувани и угнетувани од Tурците, се побунија и европските народи оценија дека нивните поплаки се доволни само за тоа да се побараат и потоа да се наметнат сериозни реформи на султанот.

Тој секако дека им вети, но некако не се брзаше за да ги спроведе реформите. Ова истото си продолжи и во Константинопол.

Револтот се интензивира, репресијата стана уште поголема и Бугарија се запраша дали таа има интерес за поддршка на тврдењата на Македонија, чија религија и интереси се исти како нејзините.

Ова резултираше со значителна пратка на војници на границата на Бугарија кон Турција.

Но во овој момент, најзаинтересираните земји, како Русија и Австрија, се декларираа дека тие нема да интервенираат со оружје, што предизвика голема претпазливост во Бугарија, премногу слаба за да влезе самата во борба со војската на султанот.

Во исто време, Високата Порта доби силна критика за своите овластувања и вети дека ќе ги исполни сите свои обврски.

Дали спокојот конечно ќе се роди во Македонија? Се стравува дека не. Долго време таму ќе се војува и ќе има пролевање на крв на двете страни. Меѓутоа исто така долго време ќе се зборува за хероизмот на овие неопеани херои кои се заложија за независноста на нивната татковина против ужасите на муслиманската тиранија.

Во секоја куќа се слават успесите на оваа исклучителна млада девојка по име Катерина Арнаудова, општо позната како македонската Јованка Орлеанка, за која што од секоја уста може да се слушнат приказни за нејзините големи дела.

Родена во близината на Неврокоп, во едно мало село во кое таа чувала кози, еден убав ден Катерина поради маките го напуштила својот крај, земајќи ја облеката на својот брат, се вооружала и се вклучила во одредот на Дончо како доброволец.

Оттогаш секој од угнетените браќа кој ќе ја видел хероината во првите редови на борбеното поле, и покрај опасностите добивал пример за неуморност и издржливост.

Нејзината репутација станала толку голема за многу кратко време, така што многумина од револуционерите ја молеле да застане на чело на одредот. Таа прифатила.

Катерина станала едно од најстрашните нешта за Турците во Македонија. Главата на македонската Јованка Орлеанка била уценета.

Le Petit Journal, 26 јули 1903 (број 662)

Превод од француски: Никола Темков (Македонска Ризница, број 20)

March 9, 2014

La Jeanne d'Arc macédonienne

Événements d' Orient

La Jeanne d'Arc macédonienne

Parmi les graves problèmes dont la solution intéresse la tranquillité de l' Europe, il faut compter, en tête, la question macédonienne, qui est bien loin d' être encore résolue, quoi que fassent les Turcs pour nous faire croire le contraire.

Les Macédoniens orthodoxes, opprimés, martyrisés par les turcs, se sont révoltés et les nations européennes ont estimé leurs griefs assez justes pour demander et ensuite imposer des réformes sérieuses au sultan.

Celui-ci les a naturellement promises, mais il mis peu de hâte à les accomplir. C' est d' ailleurs ainsi que l' on procède à Constantinople.

La révolte s' est donc accentuée; la répression est devenue plus cruelle et la Bulgarie s' est demandé si elle n' avait point intérêt à appuyer les revendications de la Macédoine, dont la religion et les intérêts sont les mêmes que les siens.

Il en est résulté des envois considérables de troupes à la frontière tant de la part de la Bulgarie que de celle de la Turquie.

Mais, à ce moment, les nations les plus intéressées, telles que le Russie et l' Autriche, ont déclaré qu' elles n' interviendraient point par les armes, ce qui a inspiré la prudence à la Bulgarie, trop faible pour entrer seule en lutte avec l' armée du sultan.

En même temps, la Sublime Porte recevait des avis énergiques des puissances et promettait de tenir tous ses engagements.

La tranquillité va-t-elle renaître enfin en Macédoine? Il est à craindre que non. Longtemps encore on s' y battra et le sang y coulera de part et d' autre. Longtemps aussi on y parlera de l' héroïsme de ces obscurs héros qui se levèrent pour l' indépendance de leur Patrie contre les horreurs de la tyrannie musulmane.

Dans la moindre chaumière on célébrera tout particulièrement les exploits d' une superbe jeune fille, Catherine Arnandouda, appelée couramment la Jeanne d' Arc macédonienne, dont le récit des exploits est sur toutes les lèvres.

Née à Newrokop, un petit village où elle gardait les chèvres, la belle Catherine prit un jour, émue des douleurs de sa Patrie, les vêtements de son frère, s' arma d' un fusil et s' enrôla parmi les braves volontaires de Doutscho.

Depuis lors, partout on vit notre héroïne au premier rang, méprisant le danger, donnant à ses frères opprimés l' exemple de la valeur et de la résistance aux fatigues.

Sa réputation devint si grande en peu de temps, qu' un nombre considérable de révolutionnaires la supplièrent de se mettre à leur tête. Elle accepta.

Et c' est ainsi que Catherine Arnandouda est devenue l' un des chefs les plus redoutés des Turcs qu' il y ai en Macédoine. La tête de la Jeanne d' Arc macédonienne a été mise à prix.

Le Petit Journal du 26 Juillet 1903 (Numéro 662)

January 14, 2014

The Balkan Trouble

The Balkan Trouble

Ashburton Guardian, Volume XXi,

Issue 6063, 9 September 1903, Page 3

United Press Association—By Electric Telegraph

CONSTANTINOPLE, September 8 A Consular despatch received from Salonika states that the insurrection in the Monastir district has been practically stamped out with sanguinary ruthlessness. The aim of the Turks is apparently to exterminate, besides Bulgarians and Macedonians, all Christians of whatever nationality. The despatch has caused a profound impression in Constantinople and Bulgaria. The Macedonian and Bulgarian residents are in terror of a massacre. Many Europeans fear that the concentration of Asiatic reinforcements in Macedonia and Adrianople at the end of the month will precipitate hostilities through the merest frontier incident.

The Macedonian committoes in Bulgaria are doing their utmost to force war, raising funds, pursuing a course of intirtiida tion, and sending bands across the frontier.

The Roumanian Government has strengthened its military posts in the vicinity of the Bulgarian posts.

December 20, 2013

Извадок од интервјуто на Бранислав Нушиќ со Јане Сандански

Извадок од интервјуто на Бранислав Нушиќ со македонскиот револуционер Јане Сандански



Нушиќ:

„...Денешните состојби и настани најмногу ги засегаат малите народи - Срби, Бугари, Грци...“

Сандански:

„Иднината на малите народи е без никакви услови. И Бугарија и Србија досега се раководеа од своите најтесни интереси. Ним главна цел не им беше слободата на ОВОЈ НАРОД овде, туку нивните себични интереси – ПРОШИРУВАЊЕ НА НИВНИТЕ држави. По овие случувања ТИЕ ќе си останат каде што се, а НИЕ овде ќе создадеме СВОЈА татковина.
...Овој чин не само што ги сузбива европските реформи (коишто и онака беа неискрени), туку и ги разоткри претензиите на новите државички, нивната ПРОПАГАНДНА ДЕВИЗА “ослободување на своите браќа“ ИЗГУБИ СЕКАКВА СМИСЛА и сега е беспредметна. Oва сознание ќе придонесе за мир и правилен развој на нашата татковина.“

Yane Sandanski:

”Neither Bulgaria nor Serbia ever cared about the destiny of this people here (in Macedonia), they’ve only cared about their selfish interests - extending their states by occupying Macedonia! Their false slogan “fighting for our brothers” has lost all of its honesty, if there was any...
After all this they will still be where they already are, and WE will have a sovereign state of our own, OUR HOMELAND…”


Види и:

December 18, 2013

Протест на измачената Македонија

“Поробениот македонски народ во државата на Александар Караѓорѓевиќ преживува тешки дни… Монархистичката и милитаристичка врхушка во Белград е решена со оган и меч да го задуши македонскиот дух и да ја удави во крв македонската национална свест.” – ’Протест на измачената Македонија‘, в. Македонско дело, 25 јануари 1928 г.


Извор: Macedonia : a True Endless Story ...

October 13, 2013

Sydney Morning Herald 15 Oct 1917

The Sydney Morning Herald (NSW : 1842 - 1954) Monday 15 October 1917 (page 7)

MACEDONIA. A German official message on Thursday states: Most Intense artillery fire prevails In the region of Monastir and the Basin of the Cerna Bend.

September 17, 2013

Killing is my trade

Clarence and Richmond Examiner (Grafton, NSW : 1889 - 1915) Saturday 19 June 1909 (page 6)

"KILLING IS MY TRADE"

Vladimir Naidanov was tried in Sofia, Bulgaria, on April 26, for attempting the life of King Ferdinand by firing at his carriage.

The entrance into court of the prisoner - a pale, beardless boy, with wavy hair falling on his shoulders-caused a sensation.

He is a Macedonian, who studied in the Salonika Gymnasium, and was moved to avenge his countrymen, who, he declared, had been abandoned by the ruler of Bulgaria.

"I wished to kill the Prince," said Vladimir, in a calm, voice, "and I hope to kill him some day for, as an anarchist, killing princes is my trade. Besides, Ferdinand is the vampire of Bulgaria. He compassed the death of Boris Sarafoff and other Macedonian patriots. I am bound to avenge them."

There was perfect silence while the prisoner, who defended himself, developed the theories of educating monarchs by means of revolver shots. He was condemned to four years imprisonment and on leaving the court he turned round and said once more:

"When I come out I will kill him. Tell him from me that he has four years' lease of life."

September 12, 2013

Несреќна Македонија

The North Western Advocate and the Emu Bay Times (Tas. : 1899 - 1919) Tuersday 10 February 1903 (page 2)

UNHAPPY MACEDONIA.

London, February 7. — Refugees from 36 Macedonian villages relate terrible stories of tortures, robberies and violations as the result of Turkuh rule.



August 15, 2013

Mingled Memories of Macedonia's Many Camps

The War Illustrated, 7th July, 1917. Page 445


A Page With Photographs Taken From The War Illustrated, A WW1 Pictorial Record Of The Conflict Of The Nations. Edited By J A Hammerton Editor Of Harmsworth History Of The World.

Image Size Is 11 X 9 Inches (280X230).

August 5, 2013

Daily press, June 17, 1906

Daily press, June 17, 1906, Page 9, Image 9

Junker Leads First Revolt.

The foundations of the most perfect revolutionary organization with which Turkey has ever had to contend were laid by a junker, who was expelled from the military academy at Sofia for Insubordination. The premature death of Gotse Deltcheff at Bonitsa, on the eve of the Insurrection of 1903, was a serious loss to His Internal organization, which he created. But the silent leadership, the thoroughness and His rigid discipline which he established had seemingly survived him.

Brave Man Does Wonders.

Admiring the character of some Protestant tchetniks from Bonsko, where the American missionaries have long labored, Deltcheff one exclaimed that ,,If Macedonia had been Protestant, it would have been free long ago." The strict sobriety and good behavior which lie exacted of his men, and his mercilessness towards loose conduct of any sort, won the confidence of the villagers, and the Macedonian women soon became the most zealous helpers and abettors of the tchetas.

August 4, 2013

Western Mail 24 August 1912

Western Mail (Perth, WA : 1885 - 1954)

Saturday 24 August 1912

page 23

...

7. Christians massacred at Kochana (Kochani - city in the eastern part of todays Republic of Macedonia), Macedonia; 140 victims.

18. The town of Uskub (Uskub - the old name of Skopje the capital of todays Republic of Macedonia), in Macedonia, captured and pillaged.

...

July 8, 2013

The macedonian leader - Sarafov

Sunday Times (Perth, WA : 1902 - 1954) Sunday 24 May 1903

THE MACEDONIAN LEADER BORIS SARAFOFF.

The name most conspicuously associated with the Macedonian movement is that of Boris Sarafoff Nothing of a desperate nature happened in the Balkans but it is at once attributed to him. One has only to glance at the recently-published Blue and Yellow Books to appreciate the importance of his personality. His every movement is chronicled in dispatches to every European Chancellery, and when -his whereabouts are -as they frequently are-obscure, the question, "Where is Sarafoff f is feverishly telegraphed from half-a-dozen European capitals to Constantinople, Sofia, Belgrade, Salonika, and back again. Sarafoff embodies the idea of Macedonia for the Macedonians. He is a conspirator and a rebel of the classic type, absolutely without scruple, and fond of veiling his proceedings in lurid mystery. He is, in snorts an extremist;. A Macedonian by birth, he was sent at an early age to Bulgaria, and there received his education. He entered the Bulgarian public service, but soon renounced it in order to conspire for the rescue of his fellow country men from the yoke of the Turk. At first he participated in the idea of the "Great Bulgaria" which was sought to be restored by the Treaty of San Stefano, and he preached the gospel of the annexation of Macedonia. About two years ago, however, he changed his mind and came forward as an advocate of a new autonomous Balkan State, as independent, at least, as Bulgaria itself. For this purpose he proposed to work with Servia as well as Bulgaria. From this moment his autocratic career became seriously hampered. He incurred the enmity; of the Bulgarian Government, and in April 1901, was arrested, together with several of his intransigeant colleagues, on a charge of murder. In due course he was tried and acquitted amid popular rejoicings; but on emerging from prison he discovered that the Bulgarian Government had made use of its opportunity to depose him from the leadership of the Macedonian movement. The central Macedonian Committee sad been captured by the Bulgarophil party, and a new president had been installed, with a programme which aimed not at "Macedonia for the Macedonians,'' but at the creation of a new Eastern Roumelia in Macedonia under conditions which would pave the way for annexation to Bulgaria. Sarafoff tried to carry matters with a high hand, but failed. After flying visits to Macedonia, Eastern Roumelia and Servia, he returned, in August, 1902, to Sofia to fight the Macedonian Committee again in the Congress, which was about to meet. Once more he was defeated. Thereupon he definitely seceded from the Moderate Party and formed a new organization to carry on his propaganda in Macedonia. With this organization he is now at work, and all his news we receive of an impending rebellion in the spring are echoes of his operations; He is resolved to defeat the scheme of reforms set on foot by the Powers, and there is evidence to show that he is obtaining considerable support. This is due to the fact that while neither Bulgaria nor Servia desires to see an independent Macedonia. They would both be exceedingly disappointed if the country were to be pacified by a rereformed administration, and thus bond more tightly than ever to Turkey. Hence Sarafoff's star is again in the ascendant. - "Graphic"

Избран превод:

"...Сарафов ја отелотворува идејата Македонија на Македонците.... Отпрвин тој ја заговараше идејата за "Голема Бугарија", во границите од Договорот од Сан Стефано и го проповедаше Евангелието на анексија на Македонија од Бугарија. Пред околу две години, сепак, тој си го промени мислењето и истапи како застапник на нова автономна балканска држава, независна, барем онолку колку што е Бугарија...Македонскиот Централниот комитет сега беше заробен од страна на бугарофилска партија, и нов претседател беше инсталиран, со програма која не целеше Македонија на Македонците, туку создавањето на нова Источна Румелија во Македонија, под услови кои ќе го отворат патот за присоединување кон Бугарија..."

April 22, 2013

A Trail of Devastation from Arras to Macedonia

Извештај објавен во Британскиот весник "THE SUN" од 1 Јули 1917 година, за бомбардирањето во Македонија [The sun., July 01, 1917, Section 4 Pictorial Magazine].



Материјал испратен од Кузман Мато.

March 24, 2013

Greek Democracy

Cairns Post, 26 March 1941

Greek Democracy

Грчка демократија

Click on the image to enlarge!

Кликнете на сликата за целосен размер!

February 10, 2013

Светскиот печат за Македонија пред Илинденското востание

За Македонија од предилинденскиот период е пишувано во поголем број на светски познати весници меѓу кои е и La Vie Populaire. Во изданието на овој француски весник од 24. февруари 1903 година, на самата насловна страна, преку илустрација и текст е прикажано страдањето на македонскиот народ од тоа време:

„Злосторствата во Македонија

Од сите страни пристигаат најубедливи извештаи за злосторничките напади од страна на турските орди на кои се жртва несреќните, страдални жители на Македонија.

Нашата илустрација покажува еден од нив, принудуван да признае каде е златото преку ужасното измачување со ортома силно стегната околу слепоочниците.

Ниту жените не се заштитени од насилствата и во повеќе села се пријавени случаи на грабнувања.“

Една од најгрозоморните насловни страни во медиумската историја е онаа на весникот La vie Illustree (бр. 228) од 27. февруари 1903 година. На неа се прикажани неколку османлиски војници како позираат со отсечените глави на тројца Македонци.

Остатоците од навидум победените Македонци, успеваат да предизвикаат лавина од реакции помеѓу интелектуалните кругови во Европа. Самото објаснување на фотографијата не ги глорифицира османлиските војници, како што тие несомнено сакале да се претстават, туку го осудува нивниот варварски чин:

„Турските злосторства во Македонија“ (Les atrocites Turques en Macedoine).

Внатре во весникот се прикажани две други слични фотографии, а денес истите, како пример за исклучителен фотожурнализам, се дел од збирката на Музеј Лудвиг (Museum Ludwig) во Келн.

Истата фотографија од насловната на La vie Illustree е објавена и наредниот ден во весникот L'Illustration (бр. 3131) со објаснување дека ѕверствата се извршени од Турци и Албанци (под „Турци и Албанци“ веројатно се мисли на регуларната османлиска војска и башибозукот).

Фотографијата е земена и за насловната страна на книгата од 2005 година Турскиот геноцид (Tyrkiets Folkemord) на авторот Ролф Слот-Хенриксен (Rolf Slot-Henriksen). На насловната на книгата, на самата фотографија, е испишан и текстот „Турците и масакрите во Македонија“.

За положбата на македонскиот народ во предилинденскиот период, историчарот Александар Литовски вели („Хероизмот и трагизмот на Илинден“):

„Времето пред Илинден за Македонецот било трагично време! Безмерно страдање и потоци крв ја имале поплавено македонската земја. Пустошењата и ѕверствата биле - секојдневие! Газењата на човечкото достоинство - вообичаеност! Животот - чемер и јад. Безнадежноста - ментална состојба!“

Токму за ваквите страдања на Македонците соопштено е во весникот The North Western Advocate and the Emu Bay Times во статијата „Несреќна Македонија“ (Unhappy Macedonia) од 10. февруари 1903 година:

„Бегалци од 36 македонски села раскажуваат ужасни приказни за измачување, грабање и насилие како резултат на турското владеење.“

Па кога човек ќе се запраша зошто Илинденското востание е кренато порано одошто било неопходно за да вроди со успех - целосно и трајно ослободување на Македонија, пред да го даде одговорот нека ги има предвид и овие секојдневни тортури врз недолжното македонско население од страна на Османлиската власт во тоа време.

Целта на овој напис и на сличните нему, во никој случај не е за да се всади омраза кон Турците и вината за ваквите случувања да се распредели врз сите Турци, напротив. Ваквите сцени во минатото не биле резултат на Турците како етничка група туку на политиката на Османлиската власт од тоа време. Ваквите ѕверства никако не смеат да се припишат на сите Турци, туку на тогашните претставници на Османлиска власт и на нивните директни дејствија односно бездејствија.

Исто како што и денес има етнички Турци кои се лојални и најпримерни граѓани на Македонија, така и во минатото постоеле такви кои братски живееле рамо до рамо со Македонците. Не случајно најголемиот идеолог на Македонија од тоа време - Гоце Делчев, гледајќи како и турските фамилии во неговиот роден град Кукуш се на истото ниско економско ниво како и оние македонските, ќе рече (Ванѓа Чашуле, Гоце Делчев):

„Јас не ги мразам Османлиите како народ; јас војувам против османлиската тиранија како господаречка система“

Александар Стеванов (Македонска ризница, бр. 7)

February 4, 2013

The Trouble In the Balkans

The Trouble In the Balkans.

Bay Of Plenty Times, Volume XXXI, Issue 4452, 27 May 1903, Page 2

Twenty-five to one.

Peace emissaries released.

CONSTANTINOPLE, May 25. — Five hundred Turkish troops surrounded a band of 20 robels, led by Soetkoff, near the town of Monastir, after two days fighting Soetkoff and 12 others were killed, and the rest escaped.

SOFIA, May 25. — Since the appointment of Petroff's Cabinet Bulgaria's relations with Turkey have improved. A Bulgarian note has been forwarded to the Powers asking them to sanction a separate Bulgarian agreement with Turkey with a view to the pacification of Macedonia.

CONSTANTINOPLE, May 26. — The members of the Sultan's peace mission recently seized by the Albanians, have now been released.

Deltcheff, creator of the Macedonian revolutionary organisation, has been killed in a skirmish at Fanittsa. His death will be likely to paralyse the movement.

Гоце Делчев - цитати

Гоце Делчев - биографија

Delchev's death in NY Times

Гоце Делчев - видео

December 20, 2012

Bemidji daily pioneer, Sept 01 1909

The Bemidji daily pioneer., September 01, 1909

GUILTY OF MANY CRIMES
----------
Notorious Macedonian Brigand Probably Fatally Shot

Salonika, Aug. 31. - Sandansky, the Macedonian brigand who held Miss Ella Stone for a ransom of $700,000 in 1903, was shot while walking in the street. He was attacked by two members of a rival fraction once led by the notorious Sarafoff. He was shot in the chest and is not expected to recover.

Sandansky is reputed to have committed more than 300 murders with his own hand. Thousands, it is said, have been murdered by his orders.