April 20, 2014

Масакр на православна свадба од страна на турските војници

Во Македонија
Масакр на православна свадба од страна на турските војници

Ако мудроста на Европа не спроведе ред, неизбежно е наскоро да блесне искра во Македонија, и според славната изрека, да се запали земјата. Тоа се случува токму сега, во државите на султанот на Константинопол, да се случуваат невидени злосторства, и повторно да се покажува сила и моќ. Секој ден Отоманската војска врши злосторства кои предизвикуваат немири.

Во Стојаково, пред осум дена турската редовна војска извршила убиство на дете од девет години, син на извесен Иван Христов. Во Бистрица во Солунскиот вилает, војници на турската регуларна армија организирале воена парада со намера да предизвикаат терор и страв меѓу христијанското население. Сите избегале при нивниот настап. Удирајќи без милост беспомошни луѓе, стари лица, мали деца, тие навредувале жени, елиминирале, ликвидирале без причина. Еден турски офицер, барајќи караница со христијанин со име Христо Монов, на сред бел ден го убил него и неговиот слуга.


На крајот на јануари, во Бојлица, Гевгелиска околија, поминувала мирна и среќна поворка на една православна христијанска свадба. Сите од поворката биле  со само една мисла за славење на невестата и младоженецот, облечени во своите убави костими збогатени со нивните украси. Децата среќни скокале околу новите младоженци, старците со насмевки ги испраќале овие две млади животи кои очигледно биле среќни и весели. Никој не ни помислувал на нешто лошо.

Одеднаш, од аголот на улицата, на очиглед на војничката гарда, неодредена група турци отвориле оган кон поворката, и пред сè, три мали деца паднале смртно ранети. Потоа младоженецот бил застрелан во грлото и таткото на невестата паднал, погоден од куршум во страна. Исто така две млади жени биле грабнати: тие исчезнале и повеќе не се слушнала никаква вест за нив.

Сите овие факти не можат да се толерираат, цивилизираните народи не можат да ги подржуваат овие злосторства, кои остануваат неказнети, и ако султанот не е доволно силен да спроведе ред во своите земји, тој е обврзан под итно да побара помош, сакал тој или не. Мора да се стави крај на овие ужаси. Да, тоа е лесно да се каже, но европските земји се љубоморни едни со други, тие се претпазливи на апетитите на своите соседи. Затоа никој нема да интервенира за да не ги преземе врелите костени од својот сосед. Ова е тоа што му дава сила на болниот од Константинопол. Црвениот Султан знае, тој гледа, тој тоа го злоупотребува.

Le Petit Journal, 15 Февруари, 1903 (број 639)
Превод од француски: Никола Темков (Македонска Ризница)


En Macédoine
Une noce orthodoxe massacrée par des turcs

Si la sagesse de l' Europe n' y met bon ordre, nous sommes exposés à voir bientôt luire en Macédoine l' étincelle qui, selon une parole célèbre, mettra le feu au continent.Il se produit, en ce moment, dans les états du sultan de Constantinople, des crimes inqualifiables, et cela malgré les réclamations réitérées des puissances. Chaque jour les soldats ottomans commettent des atrocités qui soulèvent un tollé général.

A Stokoyovo, il y a huit jours, des réguliers turcs assassinent un enfant de neuf ans, fils d' Yvan Christoff. A Bis'ritza, dans le villayet de Salonique, les soldats de l' armée régulières turque organisent une promenade militaire destinée à jeter la terreur parmi la population chrétienne. Tout fuit à leur approche. Ils frappent sans pitié les hommes sans défense, vieillards, des petits enfants ; ils insultent les femmes, les enlèvent, les font disparaître. Un officier turc cherche querelle à un chrétien nommé Christo Monoff et, en plein jour, le tue ainsi que son domestique.

A la fin du mois de janvier, à Boïlitza, dans le Kaaza de Ghedghéli, passait, paisible et heureux, le cortège d' une noce chrétienne orthodoxe. Chacun ne pensait qu' à fêter les jeunes mariés, charmants tous deux dans leurs beaux costumes de fête, dans leur beaux atours. Les enfants sautaient autour du nouveau couple, joyeux ; les vieillards souriaient à ces deux jeunes existences qui s' ouvraient heureuses et gaies. Personne ne pensait à mal.

Tout à coup, au coin d' une rue, sous l' oeil in différent des soldats d' un corps de garde, des turcs tirent contre le cortège des coups de fusils et, tout d' abord, trois petits enfants tombèrent mortellement frappés. Puis le mari reçut une balle dans la gorge ; Le père de la mariée tomba frappé au flanc par une balle ; deux jeunes femmes furent enlevées : elles ont disparu et l' on n' a plus eu de leur nouvelles.

Tous ces faits sont intolérables, les nations civilisées ne peuvent supporter plus longtemps ces crimes, les laisser impunis, et si le sultan n' est point assez fort pour faire la police dans ses états, il est urgent d' aviser à l' y aider, qu' il le veuille ou non. Il faut que ces horreurs finissent. Oui, c' est facile à dire ; mais les nations européennes sont jalouses les unes des autres ; elles se méfient des appétits des voisins. Et c 'est à qui n' interviendra pas pour ne pas tirer les marrons du feu pour le voisin. C 'est ce qui fait la force de l' homme malade de Constantinople Le sultan rouge le sait bien, il en profite ; il en abuse.

    Le Petit Journal du 15 Février 1903 (Numéro 639)

Извор: Македонска Ризница број 21

No comments: