МАКЕДОНЦИМ УВ ПРИЛОГ
Татковина је ово место мило Македонцим,
кралевина било под краљом Филипом,
старо царство јесте од цара Александра,
наш цар, македонски,
познат Александар Велики ув вселену,
он је наше царство в Полостров Балкански
је го оставил все горским славјаним. [...]
Требит да хоштеме своју домовину
и све да чиниме да ју добијеме:
стара нам је кралевина наша македонска.
Да се собереме, сви да се сложиме
и све да чиниме да се избавиме.
Хајте браќа, сви христијани наши Македонци,
јазик с јазиком, род с родом сви једно да бидеме!
Зашто само назе под ропство оставјает
зато и мије хоштеме своју домовину.
Братије наши Македонци от православну веру
да се сви сложиме, јуначки бориме
како и наши стари пот цар Александром.
Пофтор спомен своим имјам по нас оставиме,
историју стару да ју оживиме,
мије глејте сега да ју исполниме.
Прадедовци наши стари македонски
тије нами добар спомен оставиле
овим делом сега коски им прелејеме
и све да чиниме да их посветиме
и слатни јим венци мије направиме;
војно-македонски бајрак стари развиеме,
та на платно образ свјатоѓеоѓевски,
а од другу страну свјатодимитревски,
та да се бориме пот свјатим знамењем.
Војни свјатост - крстат бајрак тољку очувахме,
та тој се находит при племство мијачко,
Мијаци и днеска с него се поносат,
знак је сушти - от слободу братско-македонски,
Мијаци го носат, та с него се дичат
ув своји веселја јавно пред злотвором.
Татковина је ово место мило Македонцим,
кралевина било под краљом Филипом,
старо царство јесте од цара Александра,
наш цар, македонски,
познат Александар Велики ув вселену,
он је наше царство в Полостров Балкански
је го оставил все горским славјаним. [...]
Требит да хоштеме своју домовину
и све да чиниме да ју добијеме:
стара нам је кралевина наша македонска.
Да се собереме, сви да се сложиме
и све да чиниме да се избавиме.
Хајте браќа, сви христијани наши Македонци,
јазик с јазиком, род с родом сви једно да бидеме!
Зашто само назе под ропство оставјает
зато и мије хоштеме своју домовину.
Братије наши Македонци от православну веру
да се сви сложиме, јуначки бориме
како и наши стари пот цар Александром.
Пофтор спомен своим имјам по нас оставиме,
историју стару да ју оживиме,
мије глејте сега да ју исполниме.
Прадедовци наши стари македонски
тије нами добар спомен оставиле
овим делом сега коски им прелејеме
и све да чиниме да их посветиме
и слатни јим венци мије направиме;
војно-македонски бајрак стари развиеме,
та на платно образ свјатоѓеоѓевски,
а од другу страну свјатодимитревски,
та да се бориме пот свјатим знамењем.
Војни свјатост - крстат бајрак тољку очувахме,
та тој се находит при племство мијачко,
Мијаци и днеска с него се поносат,
знак је сушти - от слободу братско-македонски,
Мијаци го носат, та с него се дичат
ув своји веселја јавно пред злотвором.
1 comment:
Од каде сега .... па нели сме творевина на Тито ... а ова е напишано пред точно 134 години ...
Кој е лажгото овде .... Чекај да размислам ...
Тешко ми е да утврдам ... ај да го прашам Другарот Бранко Црвенковски, тој сигурно знае.
Племе негово му ....
Post a Comment